Psihički razvoj bebe

dav

Iako mnogi i dalje smatraju da period života do prvog rođendana nema uticaja na život odraslog čoveka, s obzirom da to vreme ne ostaje u sećanju, sve je više otkrića koja ukazuju da je taj period izuzetno značajan za formiranje ličnosti. Senzacije i frustracije koje stiče novorođenče (do mesec dana starosti) i dojenče (uzrast od jednog meseca do godinu dana) snažno se utiskuju u podsvest i utiču na formiranje izvesnih karakternih osobina.

Ponašanje novorođenčeta i dojenčeta uglavnom je određeno sisanjem, i zbog toga se stadijum psihosocijalnog razvoja ličnosti do godinu dana života naziva oralni stadijum razvoja. Dalje se oralni stadijum deli na pasivan, kakav je u početku, jer se svodi gotovo isključivo na hranjenje, kao i na sisanje cucle ili palca u pauzama između obroka, i na aktivan, koji sledi kada dojenče počinje da grize i samo stavlja predmete u usta. Na ovaj način dete istražuje svoju okolinu, tako što stavljanjem u usta ono ispituje da li je određen predmet jestiv ili nejestiv, tvrd ili mekan, topao ili hladan…

Zadatak roditelja je da adekvatno odgovara na plač i da omogući detetovu ishranu, bilo dojenjem, bilo hranjenjem na flašicu, pri tom da za vreme hranjenja dojenče drži u rukama i miluje. Ponekad roditelj nije u mogućnosti da odmah odgovori na plač, i tada dete doživljava frustraciju, ali time stiče nesvesni zaključak da se potrebe ponekad ne mogu odmah zadovoljiti, ali da će vremenom sigurno biti zadovoljene, i da, iako mu ti trenuci deluju kao večnost, sigurno neće biti ostavljeno. Tako se u ovoj fazi razvoja uči tolerancija na frustracije i stiče osnova za budući optimističan stav u životu.

Druge frustracije koje dete može da doživi u ovom stadijumu razvoja javljaju se ukoliko dojenče ne dobija dovoljno hrane, na bilo koji način, ako ne postoji fizički kontakt sa roditeljem, ni iskazivanje nežnosti, ako postoje mehaničke teškoće pri hranjenju, pa hranjenje postane negativno iskustvo, ukoliko postoji intolerancija prema hrani, ili ako se dojenčetu uskraćuje mogućnost da se samo hrani, da se ne bi isprljalo, i ako mu se onemogućuje da stavi bilo koji predmet u usta, iz straha od prljavštine. Svakako da ne bi trebalo dozvoliti stavljanje u usta opasnih, oštrih ili veoma prljavih predmeta, ali mora postojati određeni stepen slobode za jedini način istraživanja okoline za koji je dete u tom uzrastu sposobno.

Crte ličnosti koje su uslovljene oralnim stadijumom psihosocijalnog razvoja su sve one koje će kasnije uticati na hranjenje, uživanje u jelu, izbor vrste hrane, pružanje fizičkog kontakta i senzacije koje fizički kontakt izaziva, ispoljavanje nežnosti i ljubavi, formiranje generalnog optimizma ili pesimizma, uslovljavanje zavisnosti od druge osobe ili, suprotno, insistiranje na potpunoj samostalnosti i odbijanje bilo kakve pomoći, kao i na oblike ponašanja koje su u vezi sa korišćenjem usta, kao što su upotreba žvakaće gume, pušenje, konzumiranje alkohola, griženje noktiju… Kod nekih ljudi se podsvesna sećanja iz ovog perioda ispoljavaju u vidu tzv. oralne simbolizacije, što predstavlja davanje hrane kao način iskazivanja ljubavi i počasti nekome, ili traženje utehe u prejedanju. Neadekvatno prevazilaženje frustracija iz oralnog stadijuma razvoja ima udela u nastanku poremećaja ishrane, alkoholizma, a dokazana je i povezanost sa depresijom.

Ovaj tekst ima svrhu da pokaže koliki je značaj razvoja ličnosti do godinu dana života i da pruži smernice roditeljima da obrate pažnju na fizički kontakt sa svojim detetom, ali ne sa ciljem da se roditelji uplaše i obeshrabre, jer svaki roditelj, ukoliko pruža dovoljno hrane detetu, ispoljava ljubav i nežnost prema njemu i daje mu slobodu kretanja i otkrivanja sveta – time čini sve što je potrebno kako bi se ovaj stadijum razvoja uspešno završio.

dr Marija Urošević

Literatura:

  • Marić J. Klinička psihijatrija. Beograd: Megraf, 2004: p. 104-105.
About Marija Urošević 14 Articles
Klinički lekar u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Mladenovac. Specijalizant interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014. godine sa prosečnom ocenom 9,11. Autor tri naučnoistraživačka rada, izlaganih na nacionalnim i međunarodnim kongresima; jedan rad objavljen u časopisu "Medicinski podmladak". Udata, majka dvoje dece.

Be the first to comment

Leave a Reply