Kako prepoznati Koronu?

Trenutna epidemiološka situacija u Srbiji je takva da, sudeći prema incidenci (broj novoobolelih), deluje da je SARS-CoV-2 u defanzivi. Međutim, s obzirom na potencijalne rizike koje predstojeći kalendarski period sa sobom bespogovorno nosi, kao što su boravak većeg broja dece u vaspitno-obrazovnim ustanovama, nastupanje hladnijih dana i samim tim duži boravak u zatvorenim prostorima, slabije provetravanje prostorija, te neophodnost korišćenja klima-uređaja i drugih grejnih aparata, neophodno je prihvatiti nepobitnu činjenicu da će skok broja zaraženih do kraja godine sigurno nastupiti. Koliki će taj skok biti zavisi, pored nepromenljivih faktora, i od nečega na šta možemo da utičemo – sprovođenja preventivnih mera. Stoga jedino što možemo da učinimo jeste da vodimo računa o ličnoj zaštitnoj opremi, da održimo propisano odstojanje koliko god je to moguće, da pazimo na adekvatanno odlaganje potencijalno infektivnih otpadaka, ali i da prepoznamo nespecifične simptome infekcije COVID-19, kako bismo pravovremeno odreagovali i smanjili kontakte sa ljudima u okruženju.

Kako ćemo to učiniti? Znamo da infekcija COVID-19 može proći potpuno asimptomatski, zbog čega je značajno savesno lično postupanje. S druge strane, ukoliko je bolest simptomatska, postoje simptomi koji su više karakteristični i simptomi koji su manje karakteristični za COVID-19.
Najspecifičniji simptom za bolest COVID-19 je osećaj “kratkog daha” – subjektivni osećaj nemogućnosti dubokog udaha i izdaha. Ostali specifičniji simptomi, koji su među najčešćim kod simptomatske forme ove bolesti, i zato verovatnije ukazuju na bolest COVID-19, jesu: izrazita iscrpljenost, suv kašalj povišena telesna temperatura – uglavnom do 38°C, ali ipak vrlo često i veća.
Manje specifični simptomi, koji se ređe pojavljuju u simptomima izraženoj formi bolesti, pa zato manje verovatno ukazuju na infekciju virusom SARS-CoV-2, jesu: bol u grlu, glavobolja, bolovi u mišićima, curenje iz nosa, dijareja.
Zanimljivo je da kijanje nikad nije udruženo sa ovim virusom.
Jedina mana je što svi simptomi, bilo manje, bilo više karakteristični, nisu odlika isključivo bolesti COVID-19, već se obično nalaze u raznim drugim bolestima, te je ipak neophodno uraditi testiranje. Takođe, ne sme se zanemariti činjenica da neko može bolovati od dve infekcije istovremeno, te je potrebno ispitivanje u dva pravca, posebno ako je pacijent imao rizičan kontakt za zaražavanje.
Zato je potrebno otvoreno i iskreno reći izabranom lekaru o prisustvu i odsustvu svakog simptoma i pomenuti svaki dotadašnji rizičan kontakt.

LITERATURA:

Handbook of COVID-19: Prevention and Treatment. The First Affiliated Hospital, Zhejiang University School of Medicine.

About Marija Urošević 14 Articles
Klinički lekar u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Mladenovac. Specijalizant interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014. godine sa prosečnom ocenom 9,11. Autor tri naučnoistraživačka rada, izlaganih na nacionalnim i međunarodnim kongresima; jedan rad objavljen u časopisu "Medicinski podmladak". Udata, majka dvoje dece.

Be the first to comment

Leave a Reply