Kad zaboravljeno postane važno

Alchajmerova demencija, kao jedna od najčešćih bolesti savremenog doba, zaslužuje da joj se posveti posebna pažnja. Osnovu ove bolesti čini odumiranje nervnih ćelija usled oksidativnog stresa, prilikom koga nastaju slobodni radikali, koji oštećuju nervne ćelije. Bolest se obično pojavljuje oko 65. godine života. Nasleđivanje može uticati na raniju pojavu oboljenja, ali, čak i ukoliko ne postoji genetska predispozicija, učestalost i verovatnoća pojave povećavaju se sa starošću. U stvari, degeneracija nervnih ćelija jeste fiziološki i očekivan proces koji prati starenje organizma, s tim što je kod Alchajmerove demencije ovaj proces ubrzan. Pored ove, najčešće, postoje i drugi tipovi neurodegenerativnih demencija, a takođe, demencija može biti deo simptomatologije Parkinsonove bolesti, hidrocefalusa, tumora mozga i drugih bolesti mozga, side, bolesti štitaste žlezde, nedostatka vitamina B1, B12 i folne kiseline, insuficijencije jetre, bubrežne insuficijencije, kao i drugih oboljenja. Može nastati kao posledica moždanog udara i drugih bolesti krvnih sudova mozga. Za razliku od amnezije, kod koje se sećanje može vremenom vratiti, gubitak pamćenja kod demencije je ireverzibilan.

Prvi simptom demencije je gubitak kratkotrajnog pamćenja. Karakteristično je da bolesnik zaboravlja hronološkim redom, gotovo po pravilu – u početku zaboravlja skorašnje događaje, a davnih se seća, i, kako bolest napreduje, on vremenom zaboravlja i stare događaje. Između događaja posle kog je prošlo godinu dana, onog posle kog je prošlo pet godina i onog od kog je prošlo deset godina prvo će biti zaboravljen najskoriji događaj, dok će se ostalih sećati, potom malo stariji, i na kraju onaj koji se odigrao pre jednu deceniju. Ovakav redosled prouzrokuje činjenica da pamćenje davnih događaja zahteva aktivnost mnogo veće površine mozga nego što je to slučaj sa skorašnjim događajima, i potrebno je da više nervnih ćelija bude oštećeno kako bi se zaboravio događaj koji se odavno zbio.

Zbog svega ovoga, dementna osoba u početku zaboravlja kako je provela današnji dan, šta je jela, šta je radila istog dana. Za razliku od zdravih osoba, koje zaboravljenog podatka mogu da se prisete posle kraćeg vremena, uz malo razmišljanja i pomoći sa strane, dementne osobe ni pod kakvim uslovima ne mogu tog podatka da se sete, bukvalno je evidentna praznina u vremenskom toku u sećanju. Ono što je posebno opasno je zaboravljanje da su uključeni električni uređaji, i zbog toga je važno da pacijenti sa Alchajmerovom bolešću ne žive sami. Kako bolest napreduje, bolesnik više nije sposoban za računanje, te prestaje da odlazi u kupovinu, ima teškoće sa pronalaženjem pravih reči i sve teže učestvuje u razgovoru, ne može da prati uputstva, otežan je govor i čitanje. Vremenom zaboravlja put od kuće do mesta koja je često posećivao, kao što su obližnja prodavnica ili dom zdravlja, ima poteškoće u vožnji automobila i rukovanju kućnim apratima, a u krajnjem stadijumu ne prepoznaje svoje najbliže, niti svoj lik u ogledalu, nije sposoban da se samostalno hrani i održava ličnu higijenu, nije sposoban da kontroliše vršenje nužde, tako da postaje zavisan od drugih osoba – onih za koje ne zna ko su. Smrt nastupa usled poremećaja nervnih centara za kontrolu srčanog rada i disanja, zadavljenja usled poremećaja refleksa gutanja, ili plućne embolije kao komplikacije nepokretnosti. Simptomi pre svega zavise od dela mozga u kome su nervne ćelije uništene. Gubitak nervnih ćelija prefrontalnog korteksa i strijatuma, inače zaduženih za samokontrolu, dovode do potenciranja agresije, besa, euforije i preterane tuge, pri čemu pacijent može fizički ili seksualno uznemiravati druge osobe. Gubitak nervnih ćelija limbičkog sistema, zaduženog za emocije, dovodi, naprotiv, do emotivne otupelosti, nezainteresovanosti za trenutne okolnosti i potpune ravnodušnosti.

Pacijent je ovih simptoma svestan, oni utiču na njegovo samopouzdanje, te reaguje na njemu svojstven način. On prikriva činjenicu da nečeg ne može da se seti, šali se neprimereno situaciji, izbegava kupovinu, izlazak napolje i sva mesta i aktivnosti u kojima se otežano snalazi, čime se još više povlači u sebe, i izbegava kontakte. Situacije u kojima njegova zaboravnost dolazi do izražaja i sa kojima ne može da se izbori kod pacijenta izazivaju bes, anksioznost, napad panike, depresiju, s tim što na pojavu depresije takođe utiče poremećeno lučenje neurotransmitera – supstanci posrednika između nervnih ćelija. Zbog nemogućnosti da pronađe predmete koje je prethodno ostavio, a iz potrebe da takvu situaciju razume, javljaju se paranoidne ideje u smislu da ga neko potkrada. Ukoliko je tokom života promenio mesto stanovanja, moguće je da će pokušati da se vrati u svoj prvobitni dom, a u toj nameri će, naravno, biti sprečen od strane ukućana, zbog čega tumara noću. Situacija se dodatno pogoršava promenom mesta stanovanja u periodu života kada je bolest već prisutna, kao što je npr. smeštaj u dom za stara lica, kada bolesnik mora da se navikne na nov raspored nameštaja i prisustvo novih osoba u svom okruženju.

Za Alchajmerovu bolest ne postoji terapija koja bi zaustavila napredovanje bolesti. Gubitak sećanja je nepovratan. Lekovi usporavaju progresiju i ublažavaju dodatnu simptomatologiju. Koriste se tzv. inhibitori holinesteraze i drugih enzima za razgradnju neurotransmitera, koji održavaju dejstvo neurotransmitera, zatim memantin, koji imitira dejstvo neurotransmitera glutamata, kao i lekovi za depresiju i anksioznost, pa i psihotropni lekovi u prisustvu paranoidnih ideja i izraženih poremećaja psihičkih funkcija. Dokazan je pozitivan učinak vitamina E i vitamina C, kofeina, Huperzine A iz biljke Huperzia serrata i ekstrakta Ginko bilobe na očuvanje nervnih ćelija. Ovi preparati su antioksidansi, te se njihovo dejstvo ogleda u sprečavanju oksidativnog stresa.

Ukoliko negujete osobu obolelu od Alchajmerove demencije, pokušajte da grubo i neljubazno ponašanje obolelog ne shvatate lično. Bolesnikovo ponašanje potkrepljeno je njegovom unutrašnjom logikom, iako je ona nerealna. Imajte u vidu da oboleli pamti Vaš lik iz ranijeg perioda, i taj lik ne može da poveže sa Vašim likom u sadašnjosti. U situacijama kada treba da objasnite obolelom ono što je zaboravio pokušajte da procenite način na koji bi on najbolje razumeo. Nekad je dobro da mu ponovite ko ste i šta se događa, još bolje ako ste u prilici da mu navedete neki specifičan podatak koji bi ga asocirao na Vas, npr. neku tajnu koju samo Vas dvoje znate, a ponekad je lakše da kažete da je taj nepoznati čovek otišao ili da je vratio ono što je ukrao. Ukoliko pacijent ne prepoznaje svoj lik, uklonite ogledalo. Učinite bezbednim životni prostor obolelog tako da uklonite sve uređaje i sva mesta gde bi se potencijalno mogao povrediti.

Aktivnosti koje treba sprovoditi za prevenciju demencije:

  • Konzumirajte hranu bogatu antiokaidansima
  • Radite na prevenciji i terapiji bolesti koje za posledicu imaju demenciju (prethodno se posavetujte sa Vašim lekarom)
  • Rešavajte enigmatiku
  • Čitanjte knjige i novine
  • Pišite
  • Fizička aktivnost

Dokazano smanjuje oksidativni stres.

  • Igrajte igre

Šah, društvene igre, ili one koje zahtevaju fizičku aktivnost. Dodatno je korisno ako postoje pravila koja se moraju poštovati i ako igrači osvajaju poene koje treba upamtiti.

  • Ispunite svoj dan različitim zadacima

Jedna od specifičnih osobina mozga je neuroplastičnost. Ona podrazumeva da se stvaraju i održavaju sinapse – spojevi između ćelija u mozgu koje regulišu informacije koje često ponavljamo, a da se gube sinapse koje koordiniraju informacije koje duže vreme ne koristimo. Mnogobrojni sadržaji stimulisaće nastajanje većeg broja sinapsi.

  • Vežbajte pamćenje

Trudite se da upamtite nečiji broj telefona napamet. Ili da znate napamet adresu na koju ste se zaputili. Pokušajte da naučite napamet spisak za prodavnicu ili recept za obrok. Samo prethodno zapišite sve te podatke i sačuvajte ih na mestu na kome ćete kasnije uspeti da ih pronađete.

Literatura:

  1. Degenszajn J, Caramelli P, Caixeta L. et al. Encoding process in delayed recall impairment and rate of forgetting in Alzheimer’s disease. Arq Neuropsiquiatr. 2001 Jun;59(2-A):171-4.
  2. Mahoney DF, Tarlow BJ, Jones R. et al. Effects of a multimedia project on users’ knowledge about normal forgetting and serious memory loss. J Am Med Inform Assoc. 2002 Jul-Aug;9(4):383-94.
  3. Moulin CJ, Perfect TJ, Conway MA et al. Retrieval-induced forgetting in Alzheimer’s disease. Neuropsychologia. 2002;40(7):862-7.
  4. Feitosa CM, da Silva Oliveira GL, do Nascimento Cavalcante A et al. Determination of Parameters of Oxidative Stress in vitro Models of Neurodegenerative Diseases-A Review. Curr Clin Pharmacol. 2018;13(2):100-109.
  5. Wang W, Li J, Zhang H et al. Effects of vitamin E supplementation on the risk and progression of AD: a systematic review and meta-analysis. Nutr Neurosci. 2019 Mar 22:1-10. doi: 10.1080/1028415X.2019.1585506. [Epub ahead of print]
  6. Pohl F, Kong Thoo Lin P. The Potential Use of Plant Natural Products and Plant Extracts with Antioxidant Properties for the Prevention/Treatment of Neurodegenerative Diseases: In Vitro, In Vivo and Clinical Trials. Molecules. 2018 Dec 11;23(12).
  7. Kandiah N, Ong PA, Yuda T et al. Treatment of dementia and mild cognitive impairment with or without cerebrovascular disease: Expert consensus on the use of Ginkgo biloba extract, EGb 761®. CNS Neurosci Ther. 2019 Feb;25(2):288-298
  8. Janjić V. Bihevioralni i psihološki simptomi demencije. Psihijatrijska klinika KC Kragujevac. 2012.
About Marija Urošević 14 Articles
Klinički lekar u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Mladenovac. Specijalizant interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014. godine sa prosečnom ocenom 9,11. Autor tri naučnoistraživačka rada, izlaganih na nacionalnim i međunarodnim kongresima; jedan rad objavljen u časopisu "Medicinski podmladak". Udata, majka dvoje dece.

Be the first to comment

Leave a Reply